KRUNICA SV MIHAELA

 https://twitter.com/Sachine.../status/1620161257537167369...

Sachin Jose on Twitter

TWITTER.COM

Sachin Jose on Twitter

“Catholic priest says he was healed of brain tumor in Lourdes Fr. John Hollowell, a Catholic priest who belongs to the diocese of Indianapolis in Indiana, revealed on YouTube that he was healed of a brain tumor in Lourdes. https://t.co/z7TAyC1YUz”

1 kommentar

Suzana Monika

Kortpredikan 31 januari 2023, S. Giovanni Bosco, präst

Kortpredikan 31 januari 2023, S. Giovanni Bosco, präst

Profile picture for user Ingmar Svanteson

5 timmar ago By Ingmar Svanteson

2023-01-31

Heb 12: 1-4; Ps 22: 26b-28, 30-32; Mark 5: 21-43

Jesus uppväcker syna­gogföreståndaren Jairos dotter. Det är ett svar på hans enträgna bön. Jairos kastade sig ner för Jesu föt­ter. Ett stort steg för en syna­gogföreståndare.

Kvinnan i evangeliet hade lidit av blödningar i tolv år. Lika många år som flic­kan har levt. Inga gyne­ko­loger hade kunnat hjälpa henne och det hade ”kostat henne allt hon ägde”. Hon ”hade hört vad som be­rät­tades om Jesus”. Det hon hört räckte för att tända trons låga i henne.

Mar­kus berättar om hennes plan. ”Hon tänkte att om hon bara fick röra vid hans kläder, skulle hon bli hjälpt”. Nu närmar hon sig Jesus bak­ifrån och rör vid hans mantel. En blödande kvinna betraktades som oren och hon måste handla strategiskt. Blev hon upptäckt kunde man frukta ett brutalt bortvisande. Hon bävade men handlade, modigt och målmedvetet. Tron tar hjälp av både förstånd och vilja.

Hon ”kände i kroppen att hon var botad från sitt onda”. Också Jesus ”märk­­­te att det hade gått ut kraft från honom”. Jesus säger: ”Min dotter, din tro har hjälpt dig”.

Också för att förbli i tron behövs mod och uthållighet. He­breer­brevet uppma­nar de troende att befria sig från ”allt som tynger, all synd som ansät­ter oss och hålla ut i det lopp vi har framför oss”.

Don Bosco vägledde pojkar som kommit på av­vägar. Han på­minner om att förmaning inte får ges när man är upp­rörd. Det får inte förekomma ”för­akt­­­fulla blickar eller sårande ord”, utan medlidande och hopp om bättring. Det hade han lärt av sin Herre, som stod ut med lärjungar­nas tröghet och brist på tro.

Vi påminns om helgonens stöd, ”en sky av vittnen”, och får rådet att ”ha blic­ken fäst vid Jesus, trons upphovsman och full­komnare.”

Jesus är inte bara upphovet till tron genom sitt ord. Han full­bordar den också. Konkret ges rådet: ”Tänk på ho­nom som har ut­här­dat sådan fi­endskap från syndare, så att ni inte tröttnar och förlorar modet.”

Att ”tänka” på Jesus, till exempel med hjälp av Jesusbönen, hindrar oss att kno­­­­ta och tän­ka att pri­set är för högt. ”Ännu har ni inte behövt sätta livet på spel i er kamp mot synden”.

Den sjuka kvinnan ville beröra Kristi kropp, men litade på att kraften för­med­la­des genom hans kläder. Hans kläder är en symbol för Kyrkan, särskilt för de heliga sakramenten. Inte minst den heliga eukaristin.

Kristi kropp i det eukaristiska offret ger oss både nå­den att hålla ut i kampen och påmin­ner om vem som ger oss kraften.

pater Ingmar Svanteson

SUSRET S UMRLIM

Don Boscov susret s duhom: Zapamtio sam da sam se tada prvi put prestrašio…

Od tog sam se straha tako teško razbolio da sam bio na rubu groba...

Bitno.net

Studeni 1838. Ivan Bosco započinje drugu godinu bogoslovije. U toj godini bit će sav zaokupljen jednim tragičnim događajem i potresnim dojmom.

Već pretkraj posljednjeg mjeseca praznika Alojzije Comollo rekao mu je čudne riječi. Gledajući na vinograde s jednog brežuljka, promrmljao je:

“Sljedeće godine nadam se da ću kušati bolje vino.”

“Što time hoćeš reći?”

Najprije nije htio odgovoriti, a onda će:

“Već neko vrijeme živo želim poći u raj jer mi se čini nemoguće još dugo živjeti na zemlji.”

“U prvim mjesecima školske godine dogodila se nova pojedinost, isto tako čudna. Ivan i Alojzije zajedno su čitali životopis nekog sveca. Ivan ga je komentirao:

“Bilo bi lijepo da se prvi koji će od nas umrijeti vrati i donese vijest o svojoj sudbini poslije smrti.”

Alojzije, pogođen tim prijedlogom, živahno dodade:

“E pa onda načinimo ugovor. Prvi koji umre, ako mu Bog dopusti, doći će i reći drugome je li u raju. Slažeš li se?”

Stisnuše ruke jedan drugome.

Jutro 25. ožujka 1839. Dok su išli prema kapelici, Alojzije zaustavi Ivana u hodniku i ozbiljna lica reče mu:

“Za mene je došao kraj. Osjećam se slabo i znam da ću umrijeti.”

Ivan je nastojao sve preokrenuti na šalu:

“Ma daj, vidiš da dobro izgledaš. Jučer smo se zajedno jedan sat šetali. Nemoj se opterećivati tom mišlju.”

No stanje je bilo dosta ozbiljno. Dok su bili u crkvi, Comollo se onesvijestio i morali su ga odnijeti u bolničku sobu. Temperatura se odmah zabrinjavajuće povisila. Dana 31. ožujka bio je Uskrs. Alojzije se na svojoj samrtnoj postelji posljednji put pričestio i primio popudbinu. Oslabio je. U jednom trenutku u kojem je bio sam Ivan s njime, primio ga je za ruku i promrmljao:

“Evo, došao je čas, dragi Ivane, kada se moramo rastati. Mislili smo da ćemo zajedno postati svećenici, pomagati jedan drugome, savjetovati jedan drugoga. No Bog tako neće. Obećaj mi da ćeš moliti za mene.”

Umro je u zoru 2. travnja stišćući Ivanovu ruku. Još nije bio navršio 22 godine. I evo jednog vrlo čudnog događaja koji se zbio u sljedećih 48 sati kako ga prenosi sam don Bosco:

“U noći između 3. i 4. travnja ležao sam u krevetu u spavaonici od dvadesetak sjemeništaraca. Oko pola dvanaest u noći začuo se mukli štropot po hodnicima. Činilo se kao da se velika kola s mnogo konja približavaju vratima spavaonice. Sjemeništarci su se probudili, ali nitko nije ništa govorio. Skamenio sam se od straha. Tutanj se sve više približavao. Vrata su se silovito otvorila. A onda se čuo jasan Comollov glas koji je tri puta rekao: ‘Bosco, ja sam spašen!’ Zatim je tutanj prestao. Moji su drugovi skočili s kreveta, a neki su se tiskali oko prefekta spavaonice Josipa Fiorita iz Rivolija. Zapamtio sam da sam se tada prvi put prestrašio. Taj strah je bio toliko velik da bih onog trenutka radije umro. Od tog sam se straha tako teško razbolio da sam bio na rubu groba.”

Katoličanstvo i duhovi

Postojanje nebeskih i općenito nezemaljskih bića, među ostalim anđela i demona (zloduha), dio je Nauka Katoličke Crkve. Međutim, postojanje duhova, a osobito onih ljudskih, o čemu postoje nebrojena svjedočanstva, za mnoge je katolike kontroverzno pitanje.

Peter Kreeft, jedan od najpoznatijih katoličkih filozofa, smatra kako oni postoje te ih je podijelio u tri skupine.

Don Boscov susret s Alojzijem Comollom prema toj bi kategorizaciji spadao u treću skupinu koju Kreeft naziva “Duhovi iz raja”.

Prema Kreeftu, to su “vedri, sretni duhovi naših pokojnih prijatelja i članova obitelji, osobito supružnika, koji se spontano ne pojavljuju po našoj već Božjoj volji, s porukama nade i ljubavi”.

“Za razliku od duhova iz čistilišta koji su se vratili prvenstveno radi svojih potreba, ovi svijetli duhovi dolaze radi nas, kako bi nam poručili da je sve dobro.”

Više o tome pročitajte u tekstu: Postoje li duhovi i kako bi se katolici trebali odnositi prema njima?

Također, mnogi drugi sveci znali su se susretati s duhovima (tj. dušama) pokojnih. Tako je sveti Padre Pio imao posebno iskustvo susreta s dušama iz čistilišta koje su mu došle zahvaliti nakon što je za njih prikazao mise i molitve. Više o tome pročitajte OVDJE.

Gornje svjedočanstvo je izvadak iz knjige “Ukrali ste mi srce”.